Сахароза?е дисахарид, ко?и се састо?и од ?едног молекула глукозе и ?едног молекула фруктозе повезаних алфа-1, 2-глукозидном везом. ?егова молекуларна структура ?е релативно велика и сложена, а ова структура одре?у?е нека од ?егових основних сво?става, као што су слатко?а и раствор?ивост.

Сахароза долази углавном из би?ака, а на?чеш?е су ше?ерна трска и ше?ерна репа. ?уди притиском на стаб?ику трске извлаче сок, кроз сери?у филтраци?е, концентраци?е, кристализаци?е и других процеса како би добили кристале сахарозе.

Као ?едан од на?чеш?их засла?ивача, сахароза може да пружи слатко?у храни и пи?има, као што су наши уобича?ени слаткиши, чоколада, колачи?и, колачи и тако да?е.

Сукралоза, опште позната као сукралоза, ?е врста вештачког засла?ивача без калори?а и велике снаге. Године 1976. британска компани?а Телли и Универзитет у Лондону за?еднички су развили и патентирали нови тип засла?ивача, ко?и ?е 1988. пуштен на тржиште, ко?и ?е ?едини функционални засла?ивач са сахарозом као сировином.

Сукралоза ?е бели кристални прах ко?и ?е високо раствор?ив у води, са раствор?ивош?у од 28,2г/100мл у води на 20°Ц. Има карактеристике без енерги?е, високе слатко?е и високе сигурности. Сукралоза ?е поде?ена на различите методе синтезе, као што су метода заштите целе групе, метода заштите ?едне групе (метода ?едног естра), метода биокатализе (хеми?ска метода ензима), метода рафинозе, метода тетрахлорозе. У свакодневном животу, сукралоза се користи у пи?има, млечним производима, пекарским производима и кондиторским производима.

Разлика

(1) Слатко?а
Сахароза ?е уобича?ено кориш?ени засла?ивач, а ?ена слатко?а ?е релативни стандард, обично дефинисан као 1,0 (на основу сопствене слатко?е). ?егова слатко?а ?е релативно ниска, што може да обезбеди природну слатко?у за храну, и познат ?е извор слатко?е у свакодневно? исхрани ?уди, као што су слаткиши и пецива.
Сукралоза ?е веома слатка, 400-800 пута сла?а од сахарозе. То значи да се само врло мала количина сукралозе може користити за постиза?е исте слатко?е као велика количина сахарозе. На пример, у производ?и пи?а, мала количина сукралозе се може користити да би пи?е постало дово?но слатко.

(2) Топлота
Сахароза може да обезбеди енерги?у за ?удско тело, а сваки грам сахарозе у ?удском телу може бити потпуно оксидован и разложен да би се произвело око 4 хи?аде калори?а. Када тело прогута сахарозу, она се хидролизу?е у дигестивном тракту у глукозу и фруктозу, ко?е се затим апсорбу?у у крвоток, користе ?ели?е као извор енерги?е или се претвара?у у гликоген за складиште?е.
Сукралоза не да?е скоро никакве калори?е. Пошто се ?едва апсорбу?е у дигестивном систему тела и углавном се нетакнута излучу?е урином, сукралоза ?е идеална замена за слатке производе за ?уде ко?и треба да контролишу унос калори?а, као што су ди?абетичари и го?азни ?уди.

(3) Безбедност
Сахароза ?е природни ше?ер ко?и ?е безбедан за ?удску исхрану у нормалним количинама. Ме?утим, прекомерна конзумаци?а сахарозе може довести до бро?них здравствених проблема, као што су кари?ес, повишен ше?ер у крви, го?азност и ?ош много тога. Дугорочне ди?ете са високим садржа?ем ше?ера могу тако?е пове?ати ризик од хроничних болести као што су ди?абетес и кардиоваскуларне болести.
Сукралоза ?е прошла ригорозну процену безбедности и сматра се безбедном за нормалну употребу. На пример, Кина ?е званично одобрила употребу сукралозе 1997. године, Америчка управа за храну и лекове (ФДА), Европска агенци?а за безбедност хране (ЕФСА) и многе друге зем?е и организаци?е су одобриле сукралозу као адитив за храну.